Želja da postaneš pisac

Laza je želeo da postane pisac. U stvari, preciznije bi bilo reći da je želeo da postane umetnik. Umetnici su tajanstveni, zanimljivi i dopadaju se ženama. On nije umeo da svira, slika ili glumi. Međutim, umeo je da piše: još u prvom razredu naučio je sva slova.

Jednom je na televiziji video pisca. Nosio je crnu rolku i neurednu bradu. Laza je odmah odlučio da prestane da se brije i kupi identičnu rolku. Sutradan se veoma obradovao ugledavši crne tačkice po svojim obrazima: za samo dan ili dva biće od njega pravi pisac. Dosetio se kako njegova uredna, na razdeljak očešljana kosa uopšte nije u skladu sa njegovim budućim pozivom. Uputio se u biblioteku. Na policama je bilo raznih knjiga, debelih i tankih, u svim bojama i dezenima. Lazu su zanimale samo slike na zadnjim koricama. Pomislio je da su oni sa dužom, razbarušenom kosom sigurno najbolji i najdarovitiji umetnici. Osetio se pomalo potišteno: proći će meseci pre nego što mu kosa tako poraste i nije izvesno da će ikada imati taj volumen. Da li je moguće da ljudska sudbina u krajnjoj instanci zavisi od takvih slučajnosti?

Sledećeg jutra se moglo reći da je Laza zarast’o. Nažalost, njegovo lice još dugo neće zračiti dostojenstvenom neurednošću jednog pisca: otac se nije obradovao ugledavši neobrijanog sina, odmah ga je poslao u kupatilo. Sada mi sigurno neće dozvoliti ni da pustim kosu, mislio je, mora da postoji neki drugi način da postanem pisac.

Setio se pisca sa televizije – taj je sve vreme drvio o kafani. Laza nije imao s kim da ode u kafanu. Ipak nije želeo da propusti poslednju priliku da postane pisac. Pomislio je na sve one opake momke iz akcionih filmova koji nonšalantno ulaze u kafanu i sedaju za šank. Lazu je bilo stid da ga vide za šankom. Smestio se u tihi, zamračeni separe. Naručio je prosto – viski. Posle druge čašice počeo je da se oseća umetničkije. Graja oko njega slila se u jednoličan ton na koji više nije obraćao pažnju. Pored njega je sedela mlada žena nabujalog dekoltea. Mirisala je na voće. Pitala ga je da li je došao da postane muškarac. On je došao da postane pisac, ali je to već bio zaboravio. Shvatio je da je jako kasno i da neće moći da opravda ocu svoje odsustvo. Istrčao je iz kafane kao da ga neko juri. Ujutru se probudio u svom krevetu, bez ikakve ideje o tome kako je tu dospeo. Težak je život nas umetnika.

V. Đ.

Advertisements

32 thoughts on “Želja da postaneš pisac

  1. Nemoguće je makar u onom zanosnom periodu rane mladosti, kada želja je još uvek želja, kada nagoni pokreću krv i snove, da se kod tako mlade osobe koja pri tom i čita, ne desi identifikacija.. doduše, uglavnom sa nekim likom iz knjige, a potom i piscem. 🙂 Onda najpre sledi interpretacija, još uvek ne umemo sami da tako dobro i maestralno opišemo nešto, pa upijajući slova upijamo stil. Postajemo cinici, pa razmetljivci, pa ousideri, ili poete. Tražimo kao u garderoberu – šta nam najbolje stoji. Da li je to Hese, ili Dostojevski, a možda Prust? Pa eto nas gde iz Remarkovog realizma uranjamo u pesme Bodelra ili Mike Antića, predvidivo izgubljeni, a u stvari samo na putu, koji se uvek lutanje zove, jer nijedan pisac na svetu nikada nije potpuno svoj, i svaki je sa sobom u svet odneo stilove i duh koji je kao mlad jednom za svagda u sebe upio. Lep tekst! Baš nekako romantičan čak. 🙂

  2. Ah, te Laze! Uvek imaju zanimljive sudbine u srpskoj literaturi! 🙂
    Ne znam šta su mu namenila, ali samo da te podsetim, jer to sigurno već znaš: znaju junaci da pobegnu ako im se ne dopadne piščev naum! 🙂

  3. Milko, misliš najviše do sad na Filoblogiji ili se računa i ono od pre? jer ako si mi upravo rekao da sam bolji pisac nego kritičar, onda je to stvarno nešto 🙂

    Džangl, kakav Vasa, taj je mislio samo na pare, a Laza je umetnička dušica :))

  4. Drago mi da sam putem Milkovog bloga došla do tvog i da me je ovde dočekao jedan ovakav Laza. :)) I ja sam rešila da postanem pisac, dugu kosu imam, samo mi još brada fali. :)))

  5. Mislim na ono što sam do sad pročitao, a priznajem da te prije nisam nešto posebno pratio 😉

    Inače, mnogo više volim kad neko piše, no kad piše o tome kako neko piše 😉

  6. Jefimija, mislim da je u kratkoj prozi (i uopšte) bolje reči premalo nego previše. Ovako ćete i dalje čitati? 🙂

    Amarilis, ovih dana ćemo se intenzivno družiti s Lazom, kako vidim – na opšte zadovoljstvo. 🙂

    Tomcee, identifikovao si ga? Misliš, identifikovao si se s njim? 🙂 Šala mala. Laza je potpuno fiktivan lik.

  7. A neki pročitaju „Žene“ od Bukovskog i odmah počnu pisati uvjereni kako su veliki pisci :). Još kad dobiju podršku velike izdavačke kuće koja ima i svoju televiziju, nema im kraja, hehe.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s