Veliki Dokoličar


Drago mi je da se na nekim mestima još uvek svira bluz, rekao je i seo. Dobro, nije to neka naročito dobra svirka, ta muzika bi se samo uslovno mogla zvati bluzom, ali namera je bitna, zar ne?

Paja ga je odmerio strogim, naduvenim očima. Pogled se nije zaustavio na licu sagovornika: kao da je prošao kroz njega i otišao mnogo dalje. Kuda – nikada nećemo saznati, jer sasvim je neizvesno da li je Paja nekim čudom dokučio da se pred njim ne nalazi običan čovek, ali i da li bi ga takva pretpostavka uopšte uznemirila, s obzirom na stadijum pijanstva u kom se nalazio.

Namera, da…, nastavio je pridošli neobično setno. Namera je jedino što ostaje naše; šta god da iz nje proistekne, šta god da uradimo, šta god stvorimo – pre ili kasnije se potpuno distancira od nas. Imate li decu? Nije sačekao odgovor. Dete se rodi i više nikakvog uticaja nemate na njegov životni put. Izraste u nezahvalno derište koje misli da je za sve što u životu postigne zasluga samo njegova ili u najobičnijeg slabića koji za sve što mu krene po zlu krivi vas. Ni malo ne zavidim roditeljima. Zamislite… Zamislite kako je tek Bogu. 

Paja ga je preneraženo proučavao. Nisu ga čudile poslednje izgovorene reči, jer pominjati uzalud ime Gospoda svojega već vekovima nije tabu, naročito ne u kafani. Drugo nešto fasciniralo je Paju, kako je moguće piti toliko brzo, a opet govoriti tako tečno? Nisu to čista posla.

Mislim da se Bog strašno dosađuje. Šta god da pomisli ili učini, ne može da privuče pažnju ljudi. Čudno me gledate. Objasniću Vam.


Ljudi obično još u ranoj mladosti odaberu pogled na svet koga se posle do smrti drže k’o pijan plota. Ima doduše i onih koji malo više biraju i razmišljaju, pa umeju i da se predomisle, ali njih je tako malo i, da budem iskren, ni malo me ne zanimaju: svet ih ne voli i ne sluša, a svetina je toliko bliža mome srcu.


Oh, izvinite, nemojte mi zameriti što o Bogu govorim u prvom licu. To je zbog rakije. Izaziva empatiju. Siroti stari Onaj Koji Jeste.


Počeo sam o ljudskim uverenjima. Njih, znate, nema mnogo vrsta. Iz mog ugla gledano, ima ih samo dve. Jedni veruju ili samo kažu da veruju u Boga, što mu dođe isto. Drugi ne veruju. Razmislite sad, kad bih uradio bilo šta, bilo šta što možete da zamislite, kakve bi to posledice imalo? Nevernici bi odmah našli neko prirodno, naučno, ekonomsko ili kakvo god adekvatno objašnjenje. Vernici bi pričali da je to od Boga, kao i sve ostalo, pa mom delu ne bi poklonili naročitu pažnju. Oni mi, znate, pripisuju toliko toga, podmeću mi svoje brljotine, govore da sam radio stvari u koje ne samo da se nisam mešao, nego me nikad nisu ni zanimale. Stvorili su takvu klimu da bi neki novi, čak i najblistaviji božiji podvig prošao potpuno nezapaženo.


Osećam kako padam u apatiju. Strašno mi je dosadno.


Zato volim da ponekad dođem ovamo, među ljude. Da popričam, kao sad sa Vama. Nadam se da Vam ne smeta…


Volim, znate, i da pijem, ali i tu postoji problem, videćete kroz nekoliko trenutaka. Posle trinaeste čašice zemaljsko telo počne da me odbacuje. Mada, nije to tako loš osećaj. Još par gutljaja i očekuje me vrtoglav pad. U visine.

 

Advertisements

16 thoughts on “Veliki Dokoličar

  1. Има смисла све то… Стално кукамо кад се сморимо, а колико тек Њему није лако кад Му људи не придају значај. Или тек они који Га моле за све и свашта… Нормално да и Њему дође да се напије. Или бар нормално делује мени :/

    Супер тема 🙂

  2. @Letnja oluja – hvala ti, znači mi, pogotovo što si spontano počela da obraćaš pažnju baš na priče (a one su bile skroz u drugom planu na Filoblogiji)

    @Tomcaa, pa zamisli samo – dosađuje se čitavu večnost. Od kako je isterao ljude iz raja, nije lepo s nekim popričao, k'o bog sa čovekom 🙂

    @Mim, vidiš, svi su ga zapostavili. Zašto i Bog ne bi mogao nekad da se napije? Ipak je XXI vek. I, da, Bog i Đavo piju iz potpuno različitih razloga – djavo se obično ponaša kao trgovac i gleda da se domogne neke vredne duše za sitne pare, a Bog…pa eto, ispričao je :))

  3. Nešto razmišljam… Ako Bog može da se bilo kada i bilo gde useli u bilo koga od nas, makar koliko da ode u kafanu, a opet mu je toliko dosadno, šta to govori o nama kao ljudima?
    No, dobro, to je bilo retoričko pitanje.
    Mene zanima kako je bilo jadnom Paji sutra ujutru? 🙂

  4. Ne, ne, mislila sam kako mu je bilo sutra kada se prisećao šta je čuo i možda video (kada je Bog napustio svog domaćina – koji se verovatno istog časa skljokao pod sto).
    Paja je super lik, mogao je da se pojavi i u još kojem segmentu pre kraja. Daje sasvim fin ambijentalni okvir za monolog, a ne uvodi nepotrebne komentare.
    U svakom slučaju, dobra priča.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s