Velikan

Najstariji prćijski dnevni list preneo je, uz neznatna skraćenja, govor ministra kulture Republike Prćije povodom otkrivanja spomenika velikanu.

Ovo je veliki datum u istoriji prćijske književnosti. Na današnji dan, pre tačno devedeset devet godina, rodio se naš čuveni mislilac, sanjar, donžuan, boem i vizionar, patriota i veliki pesnik, Mrsomud Srećković. Okupili smo se da odamo počast najvećem umu stoleća, čoveku koji je u svojoj ličnosti sažeo najvažnije osobine ovog starog, istrajnog, slobodnog, večitog naroda. Verujemo ga će ga istorija zapamtiti ne samo kao najvećeg, nego i kao najprćijskijeg od svih prćijskih pesnika novije generacije. Naime, Srećković ne samo da je oduvek govorio, pisao i čitao isključivo na prćijskom jeziku, koristivši pri tom staroprćijsko pismo – pokazavši sopstvenim primerom mladim pesnicima da im drugi jezici nisu potrebni – već je do kraja života ostao dosledan odluci da nikada ne pročita ni jedan prevod dela nastalog izvan prćijskog govornog područja, uključujući i domaće knjige za koje je načuo da su nastale pod njihovim uticajima. Na taj način se ovaj samonikli genije sačuvao od pogubnih uticaja trulog zapada, bliskog istoka, kapitalističkih zemalja, komunističkih naroda, materijalizma, misticizma, intelektualizma, ideologizma, psihologizma, evolucionizma, zen-budizma, džedajizma, postmodernizma, dekonstukcionizma, simbolizma, neoromantizma, kosmopolitizma, kulturnog materijalizma, pošasti erudicije, filozofskih sistema, matematičkih teorema, sektaša, masona i Vatikana, pokazavši pritom da autentičnom prćijskom duhu nisu potrebni strani uticaji da bi stvarao dela vredna opšteg divljenja.  

Odrastavši na biserima prćijskog narodnog pesništva, Srećković se do kraja života nije odrekao centralnih tema koje karakterišu čitav njegov opus – ljubavi i junaštva, shvaćenog u jedinom ispravnom smislu. Ovog junaka od pera pamtićemo po biserima prćijske književnosti: „Dođi, mala, da ti nešto kažem“, „Da je meni tvojih dva’est leta“, „Osveta anđela ljubavi“, „Od blata ćeš me praviti“, „Prćijska duša“, „Velika Prćija“ i mnogim drugim pesama, od kojih su neke već našle svoje mesto u čitankama.

Temelje prćijske duhovnosti niko nije opisao bolje nego on. Svima će nam ostati urezan u sećanju čuveni monolog u kafani „Kod tri pauna“, nakon književne večeri povodom izdavanja knjige sabrane poezije. Eho njegovih reči i dalje odjekuje u našim srcima, i nadahnjuje nove generacije prćijskih pesnika: „Ko čita druge, gubi sebe, gubi svoje prćijstvo“ i „iskustvo samo pesniku treba, iskustvo u pisanju i životna škola.“

Srećkovićev recenzent, Božo Laprdalo, jednom prilikom je istakao: „Pesnik je čovek obasjan božanskom iskrom. Anđeli mu na uvce šapuću. Pesnik je duša naroda; ona kroz njega govori. Pesnika ništa ne treba da zanima, osim svog naroda. Istina, ima onih koji, javno ili krišom, čitaju knjige poganih i nemoralnih stranih pisaca, ali oni time temelje svoje potkopavaju. U istoriji prćijske književnosti, kao ni u školskoj lektiri neće biti mesta za otpadnike zaražene virusom ironije uperene protiv boga i naroda, koji pokušavaju da ukaljaju uspomene na naše vođe, vojskovođe i velikane pisane reči.“

Povodom opaske jednog samoproklamovanog pisca i kritičara, čije ime nije vredno pomena, da se Srećkovićeva poezija sastoji sve od samih klišea, mogu da kažem samo jedno: klišei su baš zato klišei zato što se u njima nalazi najveća mudrost. Zašto izmišljati toplu vodu? Velik je pesnik koji uviđa tu jednostavnu istinu. Nek mu je večna slava.

Advertisements

2 thoughts on “Velikan

  1. Slava mu! Da u školi nisam učijo ''Prćijsku dušu'', danas ne bi bijo ovoliki čovek. Krajnje je vreme bilo da dobijemo spomenik gde ćemo mu se klanjamo. Živeo Mrsomud!

  2. Živelo prćijstvo! Zaboravili su da metnu u taj članak da, iako Mrsomud nije čitao druge, drugi su čitali njega i poredili ga sa najvećim svetskim pesnicima – Ivanom Bezdomnim i A. A. Darmolatovom! „Imao je svežinu stila jednog Bezdomnog i mu*a jednog Darmolatova!“ (B. Laprdalo)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s